U trećem nastavku serijala Moto Heroine upoznajemo Ivanu Nikolić iz Niša, ženu koja ruši sve stereotipe o tome „šta jedna majka sme ili ne sme“. Ona je ekonomista koji nikada nije želeo da se uklopi u kalup, odgovorna majka i vesela tinejdžerka u duši, bajker u srcu.
Njena moto priča počela je iz radoznalosti, postala porodična ljubav, a danas je pokret jer Ivana ne vozi samo za sebe, već inspiriše čitavu zajednicu devojaka na jugu Srbije da sednu na motor i žive punim plućima.
Motor nije za nju bežanje od realnosti, već najlepši način da je oseti punim intenzitetom.
Za početak predstavi nam se ukratko. Ko si ti van kacige i motora?
Ćao, ja sam Ivana Nikolić iz Niša. Po struci sam ekonomista mada se time nikad nisam bavila. Ja sam jedno veliko dete zarobljeno u telu žene, koja je u isto vreme odgovorna majka, supruga i vesela tinejdžerka.
STRAST PREMA MOTORIMA
Kad ti je prvi put zaigralo srce i zaintrigirala si se za motore?
S obzirom da sam odrastala uz starijeg brata koji je bio fan automobila marke BMW, i nismo propustali ni jedan sajam u Beogradu, još sa 17 god počela sam svoju prodaju automobila tada na autopijaci svakog vikenda. Motore sam tada posmtrala samo kao neke igračke. Prelepe ali nedostižne. Bili su moj san!
Kad si prvi put sela na motor i sećaš li se tog iskustva? Opisi nam kako je izgledalo.
Tata je bio izričit da mi nikad neće kupiti motor. Sve što se brani naravno da će da se proba. Tako sam i ja sa najboljom drugaricom kod njenog brata u Pirotu prvi put probala Tomos i jurcale smo po ulicama kao neke “kabadahije”, gde sam se opekla na auspuh i to krila od ukućana. To ću pamtiti celog života.
Ko je imao najviše uticaja na tvoju moto priču – porodica, prijatelji, neko sa Instagrama?
Ponovo mi se vratila ta želja kada je moj sin (17) zatražio od nas da mu kupimo motor. U to vreme sam bila ujedno i prodavac u Barelu u Nišu, tako da je to dodatno pojačalo želju da budem deo te priče bajkera. Tada sam odlučila suprotno od mojih roditelja. Dala sam mu podršku i upisala školu zajedno sa njim. Suprug takođe ima dozvolu, nije aktivni vozač ali nas je podržao. Hvala mu do neba!
Šta te je najviše privuklo dvotočkašima – sloboda, brzina, zvuk, izgled?
Puno stvari me privuklo. Prvo svi koji voze su za mene posebni, hrabri, većina se bavi humanitarnim radom. Onda avantura, osećaj slobode, moći, dodir sa stvarnošću i prirodom.
Kako si naučila da voziš – sama, sa instruktorom, uz pomoć prijatelja?
Naučila sam u auto školi, ali na skuteru. Kasnije je moj sin bio moj instruktor na motoru sa brzinama to je potpuno drugačije.
TVOJA VOZAČKA PRIČA
Koji je bio tvoj prvi motor i kako si ga izabrala?
Volela bi da spomenem supruga koji je moja velika podrška i da sam motor dobila za svoj jubilarni 40-i rođendan. Umesto fensi žurke sam odabrala motor. Znala sam da će biti neki drugačiji i redak. Nikad nisam volela da se utapam u masu. Moj prvi motor je “baby gs” 310 kubika. Adventure je i zadovoljava kategoriju A2 koju imam.
Šta trenutno voziš i šta najviše voliš kod tog motora?
Najviše volim što izgleda moćno, a pritom je udoban i za put i za van puta.
Da imaš unlimited budžet – koji bi bio tvoj dream bike?
Ducati Diavel – My dream bike!
Koja je najduža ili najluđa ruta koju si ikad vozila?
Uglavnom okolina Niša. Ništa puno dalje dok ne uzmem neki malo jači motor za put.
Koje moto putovanje ti je ostalo urezano u sećanju i zašto?
Ovo leto ću sigurno pamtiti po najluđim gradskim vožnjama na kojima nas je bilo kao na moto skupovima. Preko 20 motora u koloni, vozači uzrasta od 16 do 40 god. Taj osećaj da kad si na motoru godine nisu prepreka već snaga.
ISKUSTVA I IZAZOVI
Da li si se suočila sa predrasudama jer si žena na motoru – od porodice, muških vozača, slučajnih prolaznika?
Uglavnom se dive kad vide žensko na motoru. Nekome je to fascinantno, nekome strašno. Nisam imala loša iskustva za sada, već samo divljenja.
Kako reaguje okolina kada te vide da voziš motor – pozitivno, iznenađeno, skeptično?
Mišljenja su različita, uglavnom su majke uplašene. Ne mogu reći da ja nisam, ali ako ne možes da ga pobediš ti se pridruži. Tako sada ja sa sinom zajedno vozim i srećna sam zbog toga, dok druge majke ne znaju šta njihova deca rade kad one nisu tu. Mi smo drugari!
Da li ti se desila neka neprijatna situacija tokom vožnje i kako si je rešila?
Nisam imala loših situacija na putu, i nadam se da ih neće biti, mogu slobodno reći za sebe da sam jako dobar vozač što se tiče auta, što može potvrditi i moja okolina.
A neka lepa, nezaboravna situacija – neka anegdota koju uvek prepričavaš?
Da zanimljivo je sto sam na Tik-toku pronašla 5-6 devojaka koje sam pozvala da se pridruže viber grupi. Sve su iz Niša niko se ni sa kim nije znao pre toga. Provele smo divno ovo leto,vozile, izlazile na večere i družile se. Mislim da ce sledeće biti još bolje, sada se već sve bolje poznajemo, delimo iskustva, i neke čekaju dozvolu pa nastavljamo sledeće sezone u fullu.
Da li ti se desilo da si inspirisala neku drugu devojku da počne da vozi?
Sigurno, ali najvažnije od svega toga je da svima skrećem pažnju koliko je važna oprema. Posebno mladjima… Mislim da je to važnije od same vožnje koja je svakako nešto najlepše što mi se desilo!
ŽENSKI UGAO
Šta ti vožnja znači na ličnom planu – sloboda, bekstvo, terapija, stil života?
Deluje terapijski ,oslobađa od stresa. Samo je malo skuplje od psihijatra. 🙂
Kako kombinuješ stil i bezbednost?
Pa nisam nešto oduševljena izborom opreme za žene, ali imam omiljeni brend a to je Acerbis što se tiče odela, a kacigu trenutno nosim Shark Carbon jer je lagana.
Šta bi poručila devojkama koje žele da voze, ali imaju strah ili manjak samopouzdanja?
Strah je naš najveći ograničavajući faktor i moramo doneti odluku da ga prevaziđemo kako bi došli do tog trenutka kada osetimo da imamo krila, da imamo moć i možemo mnogo više od onoga što mislimo.
Imaš li neku moto vozačicu (lokalnu ili poznatu) koja te inspiriše?
Ako vam kazem neće mi dati da vozim više, hahahaha. Stunt girl Sara i Dasha.
Šta bi poručila muškarcima koji voze – kako mogu da budu bolji saborci ženama u moto svetu?
Tako što će ih bez ustručavanja pozivati na vožnje i druženja jer su i one tu zbog strasti prema istom. Sigurna sam da puno od njih možemo da naučimo. Kako o vožnji tako i o motorima. Pružite im podršku u moto svetu. To su hrabre i drugačije žene od onih što vidđate svakodnevno.
Ivanina priča nas podseća da vožnja nije rezervisana za one koji imaju vremena ili hrabrosti „viška“ već za one koji odluče da strah pretvore u pokretačku snagu.
Ona je dokaz da motor ne razdvaja generacije već ih spaja, da žene na motorima nisu izuzetak već sve češća realnost, i da sloboda nema pol.
Ako te je dirnula Ivanina priča i veruješ da bi neko trebalo da je čuje, podeli ovaj blog post i pomogni da inspirišemo nove Moto Heroine.
Ako i ti voziš ili znaš devojku koja ima svoju moto priču, piši mi. Sledeća Moto Heroina može biti baš ti.
