U četvrtom nastavku serijala Moto Heroine upoznajemo Nađu Novaković, devojku koja ne pristaje da je definiše samo jedna uloga. Profesionalac u svetu digitala i sportskih medija, preduzetnica, avanturistkinja i bajkerka u duši, Nađa živi život punim intenzitetom i ruši predrasude kilometrima koje ostavlja iza sebe.
Njena moto priča nije počela buntom, već nasleđem, odrastanjem uz roditelje koji su motorom osvajali puteve, putovanja i MotoGP trke. Danas, vožnja za Nađu nije samo sloboda, već mir, fokus i reset. Prostor u kome bira svoj put, svoju brzinu i svoje odluke.
Motor za nju nije bekstvo od sveta, već način da ga doživi dublje, jasnije i bez distrakcija. Potpuno prisutna, sa sobom i svojim mislima.
Za početak predstavi nam se ukratko. Ko si ti van kacige i motora?
Van kacige i motora sam pre svega profesionalac koji paralelno gradi više karijernih pravaca. Radim kao product owner na najvećem sportskom srpskom mediju, povremno se uključim i kao novinar kada su MotoGP teme u toku i izveštavam sa trke, a pored toga razvijam i sopstvenu agenciju koja se bavi digitalnim marketingom,eventima, izradom sajtova i primenom veštačke inteligencije u biznisu.
Pored poslovne strane, volim lepotu, modu, putovanja i adrenalin u svim oblicima – od snowboarding-a, skijanja i aquaski-ja, vatrenog oružja, do penjanja i drugih ekstremnijih aktivnosti. Ne volim da me definiše samo jedna stvar. Motor je važan deo mog identiteta, ali je samo jedan deo mene, a ne cela slika.
STRAST PREMA MOTORIMA
Kad ti je prvi put zaigralo srce i zaintrigirala si se za motore?
Motori su deo mog života od malih nogu. Odrasla sam gledajući mamu i tatu kako motorom idu na more, na MotoGP trke i razna putovanja, tako da je ljubav prema motorima verovatno nastala vrlo rano i potpuno prirodno.
Kad si prvi put sela na motor i sećaš li se tog iskustva? Opisi nam kako je izgledalo.
Prvi put sam sela na motor sa 14 godina. Učila sam da vozim sa društvom koje je već bilo duboko u tom svetu. Sećam se kombinacije uzbuđenja, koncentracije i poštovanja prema motoru. Već tada sam shvatila da motor traži potpunu prisutnost i da nema mesta distrakcijama. Naučili su me kako da bezbedno krenem, menjam brzine i stanem, i sve to na jednom obližnjem parkingu.
Ko je imao najviše uticaja na tvoju moto priču – porodica, prijatelji, neko sa Instagrama?
Najveći uticaj sam imala sama na sebe, ali svakako i porodica, prijatelji i okruženje. Kasnije su veliki uticaj imale i društvene mreže, ne toliko u smislu inspiracije za vožnju, već kroz podršku, prilike za putovanja, upoznavanje novih ljudi, testiranje motora i širenje cele priče.
Šta te je najviše privuklo dvotočkašima – sloboda, brzina, zvuk, izgled?
Sloboda, ali pre svega mir, ne ona kliše “sloboda”. Vožnja je za mene vrsta meditacije. To je moj način da se isključim, da budem sama sa svojim mislima ili da uopšte ne razmišljam ni o čemu osim o motoru i okolini. Motor mi služi kao ventil i reset.
Kako si naučila da voziš – sama, sa instruktorom, uz pomoć prijatelja?
Kombinacijom svega, autoškole, prijatelja, ljudi koji su ozbiljno u moto svetu, pažljivo biranih YouTube tutorijala, ali i vožnje na stazi. Vožnja na stazi je posebno uticala na moje razumevanje motora, kontrole i granica, i pomogla mi da izbegnem mnoge potencijalno neprijatne situacije u svakodnevnoj vožnji.
TVOJA VOZAČKA PRIČA
Koji je bio tvoj prvi motor i kako si ga izabrala?
Moj prvi motor bio je KTM Duke 390. Kupila sam ga svojim novcem, koji sam zaradila uz velika odricanja, i taj osećaj je bio poseban. Izabrala sam ga jer je bio dovoljno mali da mogu da ga kontrolišem, ali i dovoljno snažan da me izvuče iz opasnih situacija. Bio je idealan balans za moje godine i tadašnje iskustvo.
Šta trenutno voziš i šta najviše voliš kod tog motora?
Trenutno vozim Honda CBR500R. To je motor koji smatram idealnim za moje potrebe, dovoljno je snažan, atraktivan i sportski, ali ima prirodniji položaj sedenja od klasičnih sportskih motora, što ga čini praktičnijim za svakodnevnu vožnju.
Da imaš unlimited budžet – koji bi bio tvoj dream bike?
Ducati V4S, bez dileme. Ipak, iskreno, to bi bio više “ukras” nego svakodnevni motor. Verovatno bi stajao negde u kući i povremeno se vozio. Uz njega bih imala još nekoliko motora za svakodnevnu vožnju
Koja je najduža ili najluđa ruta koju si ikad vozila?
Ne bih rekla da sam imala neku ekstremno ludu rutu, ali najlepša iskustva su mi definitivno bila vožnje kroz Italiju, gde su pejzaži bajkoviti, a sva mala mesta kao iz filma.
Koje moto putovanje ti je ostalo urezano u sećanju i zašto?
Posebno mi je ostalo u sećanju upravo to putovanje tokom predstavljanja novih modela Aprilje i Moto Guzzi-ja u Severnoj Italiji. Vozili smo u internacionalnoj grupi, bili smešteni u srednjevekovnoj vili, sa motorima parkiranim ispred – ceo ambijent i iskustvo bili su za pamćenje i duboko su mi se urezali u sećanje.
ISKUSTVA I IZAZOVI
Da li si se suočila sa predrasudama jer si žena na motoru – od porodice, muških vozača, slučajnih prolaznika?
Predrasude postoje, ali ih ne doživljavam lično. Uglavnom su suptilne i više govore o onima koji ih imaju nego o meni. Takođe većina tih predrasuda padne u vodu kada zapravo sednem na motor.
Kako reaguje okolina kada te vide da voziš motor – pozitivno, iznenađeno, skeptično?
Najčešće pozitivno i iznenađeno. Ljude često iznenadi kombinacija ženstvenosti i motora, ali to uglavnom izazove radoznalost i pozitivne reakcije. Takođe, ljude koji nisu vozači najčešće fascinirati odnos moje i težine motora. 🙂
Da li ti se desila neka neprijatna situacija tokom vožnje i kako si je rešila?
Ništa van onih klasičnih nepredvidivih situacija koje doživi većina vozača. Trudim se da vozim smireno i sa puno pažnje, što mi pomaže da većinu situacija izbegnem ili rešim na vreme.
A neka lepa, nezaboravna situacija – neka anegdota koju uvek prepričavaš?
Poruke devojaka koje mi pišu da sam ih inspirisala da polože, da sednu na motor ili da se oslobode straha. To mi je ubedljivo najlepši deo cele priče.
Da li ti se desilo da si inspirisala neku drugu devojku da počne da vozi?
Da, i tek kroz te poruke sam shvatila koliki uticaj to može da ima. To nosi veliku odgovornost, ali i ogromnu satisfakciju.
ŽENSKI UGAO
Šta ti vožnja znači na ličnom planu – sloboda, bekstvo, terapija, stil života?
Vožnja me smiruje i predstavlja moj lični prostor slobode. To je mesto gde biram svoj put, svoju brzinu i svoje odluke. Uživam i u učenju novih veština na motoru, jer uvek možeš nešto novo da naučiš i svaki novi korak donosi novu dozu adrenalina.
Kako kombinuješ stil i bezbednost? Imaš li omiljenu moto opremu?
Ne smatram sebe idealnim primerom bezbednosti u kontekstu društvenih mreža. Moja bezbednost se pre svega zasniva na načinu vožnje. Za putovanja, stazu i zahtevne uslove nosim adekvatnu opremu, dok je za kratke relacije i snimanja izbor drugačiji. Smatram da je svako dovoljno zreo da sam donese odluku i preuzme odgovornost za rizik koji bira izborom opreme.
Šta bi poručila devojkama koje žele da voze, ali imaju strah ili manjak samopouzdanja?
Ako postoji ozbiljan strah od vožnje, možda motor nije pravi izbor u tom trenutku. Strah je zdrav do određene granice, ali ako je konstantan i parališući, može biti opasan. Prvo treba raditi na sebi i svojoj glavi, pa tek onda sesti na motor. Granice se testiraju na stazi, u kontrolisanim uslovima – ne na ulici. Ako je pak razlog za strah mišljenje okoline, onda samo postaviš svoj cilj i ideš ka njemu bez preteranog obraćanja pažnje na nebitna mišljenja i još manje bitne ljude.
Imaš li neku moto vozačicu (lokalnu ili poznatu) koja te inspiriše?
Više me inspirišu žene koje su autentične i dosledne sebi, nego konkretna imena. Svaka žena koja vozi sa stavom, znanjem i poštovanjem prema motoru i sebi je inspiracija.
Šta bi poručila muškarcima koji voze – kako mogu da budu bolji saborci ženama u moto svetu?
Podrška, poštovanje i razumevanje. Moto svet je lepši kada je inkluzivan i kada se znanje deli, a ne koristi za dokazivanje.
Nađina priča nas podseća da motor nije samo mašina, već prostor tišine, fokusa i lične slobode. Ona pokazuje da žena ne mora da bira između snage i nežnosti, karijere i strasti, razuma i adrenalina, može biti sve to u isto vreme.
Nađa je dokaz da predrasude ne nestaju rečima, već delima. Svaki njen kilometar ruši granice, a svaka poruka devojaka koje je inspirisala potvrđuje da hrabrost rađa novu hrabrost.
Ako te je dirnula Nađina priča i veruješ da bi neko trebalo da je čuje, podeli ovaj blog post i pomogni da inspirišemo nove Moto Heroine.
Ako i ti voziš ili znaš devojku koja ima svoju moto priču, piši mi. Sledeća Moto Heroina može biti baš ti.
