Dobrodošli u prvu priču iz serijala “Moto Heroine” serije intervjua u kojima otkrivamo lice ispod kacige, srce ispod jakne, i priče žena koje pomeraju granice na dva točka.
Naša prva gošća je Jovana Čović iz Crne Gore – iskrena, emotivna i neustrašiva. U njenoj priči upoznaćete devojčicu koja je u detinjstvu zamišljala motore samo po zvuku, ženu koja je čekala pravi trenutak da vozi, i bajkerku koja je danas inspiracija stotinama drugih devojaka.
Jovana je jedna od osnivačica prvog ženskog moto kluba u Crnoj Gori – ZMK Ladies, vozi CF Moto 700MT, i više od svega veruje u slobodu, zajedništvo i snagu žene na asfaltu. Uživajte u njenoj priči. ❤️🔥
Za početak predstavi nam se ukratko. Ko si ti van kacige i motora?
Van kacige ja sam samo jedna obična Jovana, majka, sestra, ćerka, osoba koja radi u kancelariji od 7:30 do 15:30. Žena sa svim svojim slabostima, promjenama raspoloženja, osoba koja voli društvo, ali voli i da se osami u svoja 4 zida. Jedna nježna i krhka djevojčica koja zaplače kada gleda Simbu koji se bori za život, ili Arijel koja gubi svoj zanosni glas…
I kojoj je omiljena odjevna kombinacija pidžama…
STRAST PREMA MOTORIMA
Kad ti je prvi put zaigralo srce i zaintrigirala si se za motore?
Davne 1990i neke godine, dok sam se u pijesku igrala iza moje kuće, jos uvjek nisam krenula u školu, u daljini su se jako često čuli motori, ja ih nisam vidjela, ali sam svakodnevno slušala taj zvuk, i u svojoj glavi sklapala priču i maštala, kako ću jednog dana kad porastem i ja sjesti na motor i voziti trke. Otprilike je to bila neka 95-’96-97 u tom periodu Mladi Valentino Rossi je počeo da vozi super moto a posle toga i gp trke, koje sam ja od početka pratila, i maštala da odem na moto GP trku i da vozim, ako ne kao on (vrlo ambiciozno od mene) onda bar samo da vozim. Tako da danas vozim adventure motor, a ne trke, mada nije isključeno da ću jednog dana i to probati, iako su mi afiniteti drugačiji trenutno.
Kad si prvi put sela na motor i sećaš li se tog iskustva? Opisi nam kako je izgledalo.
Prvi put sam sjela na motor kao suvozač sa svojih 20 godina, ali kao vozač tek dosta kasnije sa 30godna. Obzirom da sam pomno pratila sve moto časopise, znala sam šta je motor i koliko rizika nosi, tako da nisam željela ni sa kim da sjedam niti sam željela da me bilo ko vozi. Moja ljubav je bila velika, ali i razumna, znala sam da ako sjednem sa neki ko nije adekvatan, mogla bih imati suprotan efekat od željenog, i nepoželjeti više da se vozim. Motori su oduvjek u meni izazivali strahopoštovanje, to su mašine kojima sam se u istom trenutku divila i plašila ih se.. I sada posle toliko godina dok ovo pišem ruke mi drhte na pomisao o motorima, sjećam se da mi je svaki pogled na motore u prolazu izazivao ubrzan rad srca i jedno ogromnu tremu, kao i divljenje. Prije svakog sjedanja na motor, obavezno je pozdraviti se sa istim obići par krugva oko njega, da se dobro pregleda ta ljepota. 😀
Ko je imao najviše uticaja na tvoju moto priču – porodica, prijatelji, neko sa Instagrama?
Obzirom da u mojoj porodici niko nije ima kontakta sa moto svijetom, i činjenica da sam kao mala maštala o tome, već sam pomenula da ja možda jedini i najvećii uticaj i utisak na mene imao i ostavio već gore pomenuti Vale46. Kad sam ja bila klinka nije postojao instagram, tek kasnije se pojavio Facebook, na kojem sam redovno objavljivala slike i postove motora, Rossijevih trka, TT isle of man i slično.
Šta te je najviše privuklo dvotočkašima – sloboda, brzina, zvuk, izgled?
Teško je reći, teško je objasniti taj osjećaj kad vidiš,a onda i čujes zvuk motora, taj osjećaj u grudima kad srce krene da pumpa. Prvi segment je vizuelni, kao i za sve. Izgled od pneumatika preko agregata, plastika, izduvne grane, lanca, pa sve do sjedišta, i kontrolne table. Onda dolazimo do trenutka kada se ubacuje ključ u bravu i okreće, kontrolna tabla daje signal strelice se pokreću, i kreće zvuk, resak i pun. Pa zar taj osjećaj neko može da ne voli… Slobodu na motoru sam spoznala tek kada sam kupila svoj prvi motor, i sad, ne postoji ništa čime bih je zamjenila. Svaki tip motora ima svoju čar i svoju dimenziju ljepote i uživanja. Uživanje u svakom pređenom kilometru, u slobodi kretanja, raznolikim predjelima na putovanjima, upoznavanju novih ljudi na tim putovanjima… Dolazimo do zaključka, šta me je privuklo kod motora, odgovor je SVE.
Kako si naučila da voziš – sama, sa instruktorom, uz pomoć prijatelja?
Prve vožnje su bile sa instruktorom, u auto školi, i to bih svima preporučila, ne sjedati na motor bez stručne obuke. Čak i nakon položenog vozačkog isputa, potrebno je konstantno učiti nove tehnike i usavršavati se. Najlakše ja na pravcu odvrnuti gas, ali to nije poenta…
TVOJA VOZAČKA PRIČA
Koji je bio tvoj prvi motor i kako si ga izabrala?
Prvi motor koji sam posjedovala je bila Yamaha xtx660, jedan ludački zabavan jednocilindraš kojeg sam obožavala i jako se dobro zabavljala sa njim, super moto sa mišelinkama… Ma bombona. I zvao se Jabučilo. 😁
Šta trenutno voziš i šta najviše voliš kod tog motora?
Trenutno vozim CFMOTO 700MT (i jos uvjek nema ime, za razliku od prethodnih, jedan se čak zvao Radovan). 700mt je rekla bih the “best package” odnosa cijene, kvaliteta i opreme, obzirom da ja vozim cijele godine, 700mt ima grijače rucki i sjedišta između ostalog što meni dosta znači. Za mene ima sasvim dovoljno snage. Volim što je “ Bezobrazan” taman onoliko koliko treba, da mogu da ga iskontrolišem, stabilan i pouzdan, udoban za duga putovanja, a opet pogodan i da se izađe na offroad, kad treba kampovati.
Da imaš unlimited budžet – koji bi bio tvoj dream bike?
Razmisljala sam o tome dosta, vidim da svi imaju svoj Dream bike, ali ja cu se opet vratiti u djetinjstvo kada sam zeljela da imam Ducati 989 EVO da mogu da vozim stazu,i BMW GS 1200 da mogu da idem na put oko svijeta 😁 ako mene pitate, da mogu posjedovala bih vise od jednog motora, a to bi bio Ducati 898evo, Ducati Diavel, neki veci adventure kao sto je mozda Yamaha super Tenere 1200 ili neka Honda Afrika za duza putovanja, i naravno neki choper bober rucno farban i sredjivan. Samo za gledanje i uzivanje u zvuku 🍀
Koja je najduža ili najluđa ruta koju si ikad vozila?
Obzirom da sam vozila za sad samo po Balkanu, najduža ruta, tj najviše predjenih km u jednom danu je oko 600km do ostrva Rab u Hrvatskoj. Već dvije godine sa klubom Žmk Ladies Crna Gora, idemo na MTC Flex Arba, okupljanje. Najveći ženski moto skup u regionu. U tih 4 dana, vozili smo i obilazilli Hrvatsku, zaista ne znam koja je najduža ruta koju sam vozila, jer ne gledam previše koliko sam kilometara prešla, to su neke rute u kojima u danu pređem i do 400km, i ture koje traju 2-3 dana sve zavisi kako kad imam vremena. Što se ludosti ruta tiče svaka je luda na svoj način, počevši od toga, da krenem da se provozam i napravim krug kroz Cg, a na kraju ”pogrešno skrenem” i obiđem Kosovo Makedoniju i Albaniju u dva dana 😅. Moje rute su nepredvidive, često i neisplanirane, kad imam dovoljno vremena ne postoje granice, bitno je samo ponijeti pasoš, postoji rok nedelja veče kad moram da se vratim, a na meni je da vidim koliko mogu da izdržim dugo da vozim.
Koje moto putovanje ti je ostalo urezano u sećanju i zašto?
Svako putovanje je priča za sebe, i svako putovanje je ostavilo neki svoj trag i pecat. Kada smo Dragana i ja počele tek da vozimo zajedno, na jednoj od vožnji nam je počeo padati snijeg. Često smo vozile po kiši po kojoj je teško bilo voziti i automobil. Jedna od meni dražih voznji je bila, kada smo nas troje krenuli da napravimo Krug, Podgorica Kolašin Mojkovac, Pljevlja, preko Žabljaka nazad za Pg, međutim kada smo stigli u Pljevlja takva je kiša i grad počela da pada, ulice su poplavile. Mislili smo da ce bujica oboriti motore, a obzirom da ja nisam imala ceradu za motor, mislila sam da ce sav motor biti izlomljem, ali… nekim čudom nista nije polomljeno, posle nekih 2 sata kiše, smirilo se vrijeme i polako smo nastavili prema Žabljaku. Često vozim i sama, po planinskim cestama gdje nema dometa. Na jednoj od voznji u povratku iz Makedonije mi se desilo da sam usled duge vožnje i prevelike vrućine kolabirala… Ali na kraju kad se sve sabere i oduzme. Sve uvjek prođe kako treba.
ISKUSTVA I IZAZOVI
Da li si se suočila sa predrasudama jer si žena na motoru – od porodice, muških vozača, slučajnih prolaznika?
Predrasude uvjek postoje, dok sam bila klinka nisam mogla ni sa kim od svojih vršnjaka da razgovaram o motorima jer su me odmah gledali drugačije, zato sam razgovore o motorima zadržavala za sebe, ili sam slušala starije iskusne vozače kako pričaju i samo po nekad se uključivala sa nekim pitanjem. Danas je situacija nešto malo bolja, ali i dalje postoje predrasude, na prvom mjestu je predrasuda da žene ne umiju da voze, a onda da voze da bi se pokazale na društvenim mrezama. Jedno od čestih iznenađenja, kad sam ja u pitanju, je takođe i veličina motora. Obično, kada vide mene bez mortora i kazem da vozim, prvo se pomisli na neki mali skuter, ali vrlo brzo uslijedi šok kada vide gabarite mog ljubimca. Ima i onoga, šta radi žena na motoru pogotovo ako ima djecu, njoj je mjesto u kući, ili na poslu… Kako te je muž/momak pustio, i slicno…
Često nakon voznje sa mnom čujem komentar da su sumnjali i da su zaista imali predrasudu o tome kako jedna žena vozi, ali da su ipak pogriješili u svojim sumnjama.
Dok sam išla na obuku i polaganje za motor, nisam rekla svojim roditeljima niti ikome od svojih, što ne znači da i drugi trebaju tako, to je bio samo moj put i način, jer sam znala da se oni sa tim ne bi složili, a nije postojala varijanta da me neko spriječi u namjeri da položim i naučim da vozim. Ovo govorim jer mi je otac u razgovoru rekao da sam negdje bila u pravu što im nista nisam rekla, jer bi oni gledali da me spriječe u namjeri da kupim motor, jer zaboga ja sam žensko… Iako su jako dobro znali kolika je moja opsesija bila motor, i samo je bilo pitanje dana kada ću kupiti motor, očekivali su to od mene…
Kako reaguje okolina kada te vide da voziš motor – pozitivno, iznenađeno, skeptično?
Pa vidi se pozitivno iznenađenje na licima prolaznika kada ukapiraju da sam žensko, jer često se to baš i ne vidi kad obučem full opremu. 😅 Bilo je situacija da iz automobila ili kamiona mašu, pokazuju srce, ponekad stigne i neka slika u Dm sa ceste, u glavnom su pozitivne reakcije… One negativne ne vidim, ne čujem, ne pamtim. Ja volim da pamtim samo lijepe trenutke…
Da li ti se desila neka neprijatna situacija tokom vožnje i kako si je rešila?
Može li da se računaju krave na putu, i psi koji se zalijeću na motor 🤭 to je definitivno najveća neprijatnost i trauma na cesti. Jako se plasim krava, a na mjesta na koja idem često ih ima mnogo, te situacije riješavam tako što gledam da pobjegnem što brže mogu. 😅
A neka lepa, nezaboravna situacija – neka anegdota koju uvek prepričavaš?
Jedna od meni ljepših situacija koja nam se desila je, kada smo se Dragana i ja vozile kroz Bosnu, i zaustavile se kod jednog restorana u Jablanici, parkirale se pored jednog motora, i u tom trenutku je momak izlazio iz restorana. Prepoznao nas, i naš Klub, i tako oduševljen nas zamolio da se slikamo sa njim jer kako kaže “drustvo mu neće vjerovati da je sreo Ladies” takođe jednom prilikom dok sam sama vozila kroz Albaniju, na putu SH 20, sam se mimoišla sa jednim motorom, i javili se jedno drugom, međutim, on je nakon nekih 10-15 metara počeo da svira i da se okreće. U retrovizoru sam vidjela da se momak vraća ka meni, nije mi bilo jasno o čemu se radi, stala sam i čekala da vidim šta se desava. Momak je prišao i pitao me da li sam ja Jagodica Bobica sa instagrama… Bio je u šoku od kud ja sama u sred nedođije još da se tako sretnemo, a meni je jos fascinantnije bilo što me je prepoznao i vratio se da se javi… To su samo neke od situacija, a ima i jako puno drugih prelijepih stvari koje se stalno dešavaju…
Da li ti se desilo da si inspirisala neku drugu devojku da počne da vozi?
Da, ima i momaka kojima sam bila inspiracija da kupe motor… Ne samo ženama i jako sam srećna zbog toga što znam da inspirišem mlade djevojka bajkerke, i one koje žele to da postanu, a nerijetko i one starije. Znam koliko je važna podrška žena kad se počinje voziti motor, i generalno znam koliko je lijepo i važno da podržavamo jedna drugu, i volim da im budem podrška, pa makar to bilo i u vidu samo par lijepih riječi ili savjeta. Iz tog razloga smo 26.09 2023 godine Dragana i Ja osnovale prvi ženski moto klub u Crnoj Gori Ladies, za sad je to jedini ženski moto klub. Ali ja se nadam da će ih biti još. Rekla bih da Crna Gora ima dobar potencijal za bajkere i bajkerke, za sad znam da ima oko 70 djevojaka koje voze i imaju svoje motore. Znam da ima i više samo je potrebno malo vremena da se upoznamo, a to je na 650 hiljada stanovnika korektan procenat žena u moto svijetu. Nadam se da će ih biti još više i da će biti ozbiljne bajkerke koje ce gaziti mnogo kilometara.
ŽENSKI UGAO
Šta ti vožnja znači na ličnom planu – sloboda, bekstvo, terapija, stil života?
Vožnja je za mene stil života, to sam ona prava Ja… Ona Jovana koja je oduvjek htjela da bude slobodna, prvenstveno slobodna od tuđih očekivanja… A motor je to, oslobađanje od predrasuda, očekivanja, stresa, rutine…
Kako kombinuješ stil i bezbednost?
Nikako 🤣 tj. teško se kombinuje stil i bezbijednost. Meni je bitnije da sam bezbjedna i da uživam na motoru, od toga kako izgledam. Što se da vidjeti po mojim fotografijama i snimcima.
Imaš li omiljenu moto opremu?
Važno mi je da je oprema kvalitetna i udobna, da mogu cijeli dan voziti bez stega, i u slučaju eventualnog pada da ta oprema odradi ono za šta je namjenjena.
Šta bi poručila devojkama koje žele da voze, ali imaju strah ili manjak samopouzdanja?
U životu je sve moguće, samo je bitno koliko to želimo i čega smo spremne da se odreknemo zarad cilja. Nije važno koliko nas je nečega strah, važno je suočiti se sa tim strahom, i izaci iz zone komfora. Ne obazirati se šta će ko reci…
Imaš li neku moto vozačicu (lokalnu ili poznatu) koja te inspiriše?
Sve žene koje voze motore me inspirišu, svaka od njih ponaosob ima nešto posebno, a najviše me inspirišu žene koje sretnem u vožnji u full opremi, sa onako prljavim motorom od puta. Kada se mimoilazimo ili čak upoznajemo, predivan osjećaj sresti dugu plavu, smeđu ili crnu pletenicu ispod kacige 😁🍀 Obožavam…
Šta bi poručila muškarcima koji voze – kako mogu da budu bolji saborci ženama u moto svetu?
Za početak, ne treba da imaju predrasude o ženama, i ne treba da porede žene sa sobom. Svi mi imamo različite sposobnosti, želje i mogućnosti. Muškarci su fizički jači, s toga treba tako i da delaju u društvu. Žena je ta koja usled manjka fizičke snage, ima mentalnu sposobnost da razvije taktiku kako nešto odraditi… Nadam se da neću biti pogrešno shvaćena 😅
Jovanina priča je dokaz da se snovi iz detinjstva mogu pretvoriti u stvarnost bez obzira na godine, predrasude ili prepreke.
Ako te je inspirisala njena iskrenost, humor i ljubav prema motorima, podeli ovaj intervju sa drugima. A ako si devojka koja razmišlja da počne da vozi, možda ti je Jovana upravo dala ono “gurkanje” koje ti je trebalo.
Prati naš serijal Moto Heroine i uskoro upoznaj još fantastičnih žena koje žive za gas, slobodu i kilometre.
