U nastavku serijala Moto Heroine, predstavljamo drugu inspirativnu priču: ovog puta o Ani Milivojević, devojci koja ne vozi motor da bi pobegla od sveta, već da bi pronašla sebe u njemu.
Ana je jedina žena koju znam da je vozila Mugello ove godine, neko ko je na motoru pronašao identitet, snagu, mir i slobodu. Njena priča nije samo o dvotočkašima: to je priča o tome kako motor može da bude prijatelj, ogledalo i terapija. Ako verujete da vožnja nije samo stil života, već način da upoznaš sebe pripremite se za priču koja će vas dirnuti u srce i naterati da poželite da okrenete gas.
Za početak predstavi nam se ukratko. Ko si ti van kacige i motora?
Mislim da je najjednostavnije da se predstavim kao devojka koja juri svoje snove na dva točka.
Svi me znaju kao Kofeinku – glas sam onih koji se ne uklapaju u šablone, ali ne odustaju od sebe i svojih snova. Moj svet miriše na benzin i hrabrost. Stvaram svoju ideologiju da motor može da nas nauči više o životu nego što mislimo, a mene je prvo naučio da ne moraš uvek da znaš kuda ideš, samo da imaš dovoljno hrabrosti da kreneš. Svaki izlazak na stazu, svaka krivina, svaka rana, svaki osmeh, svaka ispravljena greška, svaka nova lekcija – deo su mog puta. Ponosno nosim svoje uspehe, ali i ožiljke. Sve je to ono što čini mene.
STRAST PREMA MOTORIMA
Kad ti je prvi put zaigralo srce i zaintrigirala si se za motore?
Prvi put sam osetila da je to to onda kada sam shvatila da ne moram da nosim roze, da ne moram da nosim suknje. Da je okej ako ne umem sama da se šminkam, što me ne privlače tipične ženske stvari. Do tog momenta imala sam osećaj kao da nešto nije u redu sa mnom, da sam mnogo loša u stereotipnoj slici jedne devojke. U momentu kad sam shvatila da je moja sreća u tome što želim da znam koji sve motori postoje, šta pokrece tu zver na dva točka? Kako funkcioniše sve to? Zašto je bitan lanac, kako da ga održavam, kako se pravilno ulazi/izlazi iz krivine? U tim maštanjima ja sam pronašla sebe. Biti svoj i ne plašiti se to da iskažeš – najveći je blagoslov koji želim svakome da pronađe što pre. Što sam više ulazila u tematiku motora, što sam više istraživala, što sam više slušala drugare koji su vozili godinama – to sam više shvatala da moja sreća lezi na dva točka. Motor me ne pita ko sam, ni šta sam: samo da li sam spremna da budem ono što želim da budem.
Kad si prvi put sela na motor i sećaš li se tog iskustva? Opisi nam kako je izgledalo.
Prvi put sam sela na mali poštarski motorčić, koji je prešao više kilometara nego što je obim planete. 🤣 Ali, i tog dana, pa i danas, kad sednem na motor u meni se probudi neobjašnjiva sila, sloboda, ljubav, osećaj koji ne može da se opiše recima jer je izvan svega poznatog na svetu. Ugasiš se za sve što ti ne treba u glavi i sav fokus ti je na motoru. Osećaj kao da letiš, da ne postoje granice, i ta sreća traje sve dok se čuje zvuk upaljenog agregata, a kad ugasiš motor vraćaš se u realnost. 😝 Dan danas živim za svaku sekundu kada mogu da vozim motor, i vozim ga ne da bih pobegla od bilo čega, već da iznova pronađem sebe.
Ko je imao najviše uticaja na tvoju moto priču – porodica, prijatelji, neko sa Instagrama?
Niko iz moje porodice ne vozi motore, ali sam zato imala tu sreću (i bogatsvo) da sam celo detinjstvo provela sa pravim neustrašivim motoristima. Ljudima koji su mi nesebično delili znanje, davali najbolje savete, ispravljali me kad god sam grešila, i bili srećni kad god bih napredovala. Naučili su me da na dva točka nema pola gasa: ili mu veruješ ili ne. Te ljude čuvam i dan danas, jer to više nisu prijatelji, već porodica, a svaki pravi bajker zna taj osećaj jedinstva i povezanosti koju mi imamo kao jedna grupacija u društvu.
Šta te je najviše privuklo dvotočkašima – sloboda, brzina, zvuk, izgled?
Uživam u izgledu, zvuku, brzini, slobodi, sve ono što motor i jeste. To nije samo mašina, to je sinergija mnogo stvari, nesebičan izvor energije za mene. I dan danas se oduševim kada čujem zvuk dobrog auspuha, ili kada vidim “customized” motor sa nalepnicama. Mi smo velika deca koja odbijaju da porastu. 😝 Naučila sam da sloboda na motoru nije kada bežiš od svega, nego kad znaš gde ti srce radi najjače i naiskrenije i onda tamo voziš – to je sloboda koju motor donosi i to je ono što nas motoriste pokreće!
Kako si naučila da voziš – sama, sa instruktorom, uz pomoć prijatelja?
Imala sam pomoć divnih prijatelja-motorista, od kojih je jedan bio i instruktor. Bili su jako strogi, bas iz želje da me zaštite od svega što vreba nama motoristima svaki dan iza leđa, i hvala im na tome. Zbog toga me dan danas ne privlači toliko brzina, koliko me privlače lepe tehnike vožnje. Znati i umeti upravljati jednom opasnom mašinom. Takođe, mimo časova voznje, učila sam sama na velikom poligonu iza zgrade. Motor učis da voziš dok si živ, bitno je ne zaletati se. Stalno pričam mladim vozačima da vožnja ne treba da bude samo trkanje, jer motorom se ne dokazuješ nikome. Ako ti je čar samo u tome – onda ovaj sport nije za tebe. Ne meriš hrabrost po brzini, nego po miru koji imaš dok ideš pun gas.
TVOJA VOZAČKA PRIČA
Koji je bio tvoj prvi motor i kako si ga izabrala?
Moja priča je malo drugacija, svi kreću sa malim kubikažama, ja sam se inatila samoj sebi u želji da pobedim strah – i prvi motor mi je bio S1000RR (ako ne računamo od poštara Božidara što sam nekad zajmila 🤣). Ma koliko to delovalo kao loš izbor, za mene i moj stil to je bio pravi pogodak. Odmah sam kliknula sa njim, praštao mi je neke greške i jako strogo “ispravljao”. Baš zbog toga sam brzo skontala šta znači gradska, vangradska vožnja, putovanje od grada do grada itd. Motor mi nikada nije dao da lažem sebe. On je osetio svaku moju nesigurnost i ja sam zauzvrat “slušala” svaki obrtaj, svako šaltanje, svaki zvuk, učili smo jedno drugo. ❤️
Šta trenutno voziš i šta najviše voliš kod tog motora?
Danas imam dva “sina” – opet S1000RR 2025. I malu Yamahu R3 – miljenika. RR je mašina stvorena po mom ukusu – agresivnog izgleda i podjednako agresivnih performansi, a opet jako lako upravljiv motor koji izvlači iz mene najbolje. R3 mi je mini varijanta za grad, nikad ne bih odustala od sportaka jer se ne pronalazim ni u jednom drugom. Pre par godina, imala sam mnogo čudnu i tešku situaciju gde me je napao čovek dok sam stajala na semaforu. Tom prilikom mi je povredio leđa i dugo sam se oporavljala. Ali nikad nisam odustala od svog sna. I kad sam otišla na pregled posle nekog izvesnog vremena, doktor koji apsolutno ne zna za moju strast prema dvotockašima, mi je rekao: Znaš, idealan položaj za tvoja leđa je blago povijen, kao kad bi vozila motor. Znala sam da je to neki znak da ne trebam da odustanem od onoga sto me čini živom. 🙏🏽
Da imaš unlimited budžet – koji bi bio tvoj dream bike?
Zahvalna sam što imam već “dream bike”, a to je S1000RR. Nešto o čemu sam sanjala, zamišljala kako ću da ga sređujem, koji auspuh i grane da stavim, kako ću da ga volim, mazim i pazim. Danas sve to radim i svakim danom sam zahvalna što nisam odustala od svog sna, uprkos mnogo prepreka koje mi je život davao. Nemam druge motore na umu koje bih volela da imam, jer moja ljubav je nedeljiva po tom pitanju. Imam ova moja dva “sina”, i svaki put mi teško pada da pogledam u BMW-a kada sedam na Yamahu 🤣. Šalu na stranu, čuvam ih i redovno ulažem, jer ja na motore i na kola gledam kao na žive ljude. Možda nekome zvučim smesno, ali duboko verujem da je tako. Ljubav se množi kada se deli – mene moj motor neće izdati ako mu redovno dajem ljubav kroz održavanje i sređivanje, a znam da će mi zauzvrat dati ono što niko i ništa ne može – nebrojeno mnogo osmeha, sreće, lepih trenutaka koje pamtim celog života, osećaja i ultimativne slobode. Daje mi sve ono što zaboravim nekada da mi treba, život ume da nam baci razne terete na leđa, ali sve to jedna dobra vožnja sa krivinama i lepim putevima zbaci sa leđa. ❤️
Koja je najduža ili najluđa ruta koju si ikad vozila?
Ja nažalost nisam neko ko može da ide na duže puteve, pre svega jer moj motor nije za to, a i zbog posla kojim se bavim, dosta sam vezana da budem u Beogradu. Divim se svima koji putuju, to je sigurno posebna sfera slobode, i kad negde idem kolima uvek mi je osmeh na licu i “respect” u srcu kada pored mene prođe bajker na velikom putnom motoru!
Koje moto putovanje ti je ostalo urezano u sećanju i zašto?
Da se nadovežem na ovo gore – nisam putovala motorom, ali sam putovala kolima sa motorom na prikolici i vozila staze.🤣 Ove godine sam se oprobala i na Mugellu – jednoj od najlepših ali i najzahtevnijih staza. To iskustvo ću pamtiti dok sam živa jer mi nijedna staza nije donela takvo znanje, takvo korigovanje u vožnji, ulascima u krivine, položaju tela, reakcijama, tehnikama kočenja itd. Tu sam pobedila samu sebe, bila sam jedina žena na stazi tih 5 dana i nikada ponosnija na sebe jer sam vozila barabar sa ozbiljnim muškim vozačuma. Još više me je oduševilo to što su mi pruzili maksimalnu podršku, poštovanje, davali savete i bili srećni kada se lepo susretnemo na krivini.😝 Tu sam se pronašla, da vozim ozbiljne staze, to je za mene najlepši psihološki “put”- nadmasiti samu sebe.
ISKUSTVA I IZAZOVI
Da li si se suočila sa predrasudama jer si žena na motoru – od porodice, muških vozača, slučajnih prolaznika?
Mislim da je to očekivano. Ne možeš se svakome svideti i neće te svako podržati. Ali ti ljudi nisu uticali na mene, jer imam sreću da sam okružena sa ozbiljnim vozačima, prijateljima, koji me podržavaju. Kad spustim vizir, ne čujem svet. Samo sebe i motor. I to je moj mir. Meni je važno da me mama i tata podržavaju u mom snu, jer to je najjača podrška koja mi treba. A što se okoline tiče u 99% sam se susretala sa jako divnim ljudima, uvek su imali samo lepe reči, podršku i to je ono što mi govori da sam pronašla svoje mesto u svetu.
Kako reaguje okolina kada te vide da voziš motor – pozitivno, iznenađeno, skeptično?
I opet bih se nadovezala na prethodno pitanje- u velikoj većini slučajeva sam imala samo lepa iskustva. Trudim da se da svakog novog vozača ispostujem, dam savet, pohvalim (mislim da to ljudi danas mnogo zaboravljaju) i da dam podršku da nastave da jure, odnosno voze, svoje snove 🙌🏽.
Da li ti se desila neka neprijatna situacija tokom vožnje i kako si je rešila?
Prvo što sam naučila je da motor ide tamo gde gledaš, i to je prvi savet koji dajem novim vozačima. Trudim da se gledam dva auta ispred sebe, pratim milion sitnica dok vozim: od položaja točkova da predvidim da li će neko naglo da skrene, do toga da pratim štop svetla dosta ispred – ako se pale, smanjiš gas odmah. Motor je veliki psiho-motorni momenat, gde um i telo rade savršeno. Jer na motoru se pada od nepažnje, ako izuzmemo faktor kola i nemarnih vozača. Takođe, sada da me neko pita šta sam juče radila, ne bih znala da mu kažem, ali zato znam napamet svaku rupu u Beogradu. 🤣 Smatram da sam dosta spora i za neke dosadan vozač po gradu, za to je delimično kriva staza – tamo sam dokazala sebi šta mogu i koliko mogu. A drugi “krivac” moje spore voznje je što sam mami dala reč da posle svake vožnje moramo da pijemo kafu kod kuće, da je motor lep i parkiran i na oba točka. Za mene je data reč sve, i ne želim da je izneverim nikada. Ne mogu da savršeno predvidim kako neko vozi i šta će da uradi u saobraćaju, ali zato mogu sebi da obezbedim maksimalno sigurno okruženje u vidu pametne vožnje.
A neka lepa, nezaboravna situacija – neka anegdota koju uvek prepričavaš?
Svaka vožnja na motoru donela mi je neko prelepo iskustvo. To je i čar motora… Svaki kilometar donosi nešto novo. Iznova i iznova se uvek oduševim kada vidim decu kako mi mašu. Klince koji prilaze da se slikamo, ili da se raspituju. Traže savete, ili samo da sa nekim podele svoju strast prema motorima. Često srećem devojke u kolima koje bace fotku, pokažu mi srce, to me oduševi najvise! I mnogo puta dobijem onaj pozitivan i dubok naklon glavom od muških i ozbiljnih vozača kada vide da ne divljam, da propustim brže, da uživam u vožnji bez da ikoga ugrozim – to mi je poseban “boost” u srcu da ovo što radim se primeti.
Da li ti se desilo da si inspirisala neku drugu devojku da počne da vozi?
Najlepše pitanje – DA. Imam ogroman broj devojaka sa kojima se čujem, delimo savete, pričamo o motorima, kako će da ih farbaju, koje će nalepnice da stave, da li će skroz tamni ili “dark smoke” vizir. Delimo snove i maštanja, i to me vrati u period kad sam bila poput njih. Imala sam čast da mnogooo budućih vozača pratim na njihovom putu do dobijanja dozvole i prvog motora. Ti klinci i danas danas obrnu krug sa mnom, pokažu mi koliko su napredovali i to mi je najveći uspeh koji sam postigla – motivisala sam nekoga da nikad ne odustane od svojih snova. I dan danas kad se sretnemo, uvek se pozdravimo, i to poštovanje i ljubav verujem da će da traje zauvek. Za volanom misliš. Na motoru osećaš, to je prvo što naučim svakog ko mi traži savet za ulazak u ovaj čaroban svet.
ŽENSKI UGAO
Šta ti vožnja znači na ličnom planu – sloboda, bekstvo, terapija, stil života?
Vožnja je za mene sve. Kad god osetim da mi je glava puna misli i briga – obrnem krug. Neverovatno je kako me smiruje kada se posvetim motoru, šaltanju brzina, praćenju obrtaja, sav svoj fokus dam motoru, a on mi za uzvrat da mirnu glavu. Odem na vožnju da se vratim sebi. Motor me je naučio da ne možeš baš uvek da kontrolišeš sve – okruženje, probleme, život, poslove – ali možeš da kontrolišeš sebe. Isto je tako i u vožnji, ne postoji idealan put, uvek ima neka rupa, prepreka, ali do tebe je da je izbegneš i nastaviš dalje pun gas u nove pobede. Nije to samo neka hladna mašina, to je moje ogledalo, moja terapija, moj dokaz da sam živa.
Kako kombinuješ stil i bezbednost?
Pošto sam uglavnom gradski vozač, trudim se da mi odeća bude bezbedna ali i udobna. Imam duks sa protektorima koji mi je omiljen, ali uvek gledam da nosim ispod protektor za leđa. Rukavice su “must-have” jer mi je vetar neprijatelj broj jedan i uvek mi ih isuši 🤣. Doduše, pošto se bavim snimanjem spotova i reklama, uglavnom za te kadrove moram da se adaptiram bez svih tih dodataka, ali onda je vožnja u maksimalno kontrolisanim uslovima i bezbedna. Kao što sam rekla – ne postoje idealni uslovi, već sebe trebaš da nauciš da ih stvoriš i da prevaziđes sve prepreke. Što se kaciga tiče, ne vezujem se za jedan brend. Imam kacigu od skoro svakog proizvođaca, ali ih biram isključivo po raspoloženju i boji za taj dan. 😝
Šta bi poručila devojkama koje žele da voze, ali imaju strah ili manjak samopouzdanja?
Svetu treba vise hrabrih žena! ❤️ Molim svaku devojku koja i dalje sumnja u sebe, i misli da ne bi uspela u moto svetu – da prestane da sputava samu sebe jer od milijardu ljudi na ovome svetu, ne dobije svaka žena super hrabrost da kontroliše toliku snagu svojim rukama. 🙏🏽
Imaš li neku moto vozačicu (lokalnu ili poznatu) koja te inspiriše?
Bojim se da mi je svaki uzor muški vozač. Valjda što i ja sama nosim tu energiju. Pratim strane vozače, sviđa mi se kako spajaju kreativu sa motosportom – kroz “reelseve” i spotove i trudim se da to prezentujem kod nas na naše prostore. Vožnja motorom je umetnost, a jos veća umetnost je to preneti kroz objektiv svima ostalima.
Šta bi poručila muškarcima koji voze – kako mogu da budu bolji saborci ženama u moto svetu?
Rekla bih im sledeće: nastavite da budete ono što jeste i kako mi žene vas vidimo: hrabrim vozačima i našim zaštitnicima. Mi vama ne želimo da ukrademo titule koje ponosno nosite, samo smo ušle malo u vaš moto-svet da unesemo boje. 😇 Noć ne postoji bez dana, jinga bez janga, pa tako ni muški vozači bez ženskih. Naš moto svet je veliki i prihvata svakog, hrabrog srca. Ljubav je najjača sila na ovom svetu (posle RR-a 😝) i uvek ću se truditi da svaki bajker zna da će u mojoj ekipi uvek biti poštovan i zaštićen. ❤️ Mi nismo konkurencija, mi smo dokaz da strast nema pol, i ispod kaciga smo svi isti – srce nam radi na istim obrtajima. ❤️
Anina priča nas podseća da motor nije stvar prestiža, polne podele ili brzine: već stvar unutrašnjeg poziva. Biti Moto Heroina znači biti veran sebi, verovati svom srcu i imati hrabrosti da ga pratiš, ma koliko jak bio zvuk agregata ili tišina u kacigi.
Ako te je inspirisala Anina energija i način na koji govori o vožnji, znaj da serijal Moto Heroine tek počinje. Uskoro predstavljamo nove priče devojaka sa Balkana koje ruše granice i menjaju sliku o motociklizmu zauvek.
Ako i ti voziš ili znaš devojku koja ima svoju moto priču, piši mi. Sledeća Moto Heroina može biti baš ti.
